СПОРТСКИ ПРОГРАМИ
НА ОТВОРЕНОМ

Зашто тако мислимо?

Готово две деценије се искључиво бавимо дечијим развојем кроз спорт. Од самог почетка креирања данас широко распрострањеног програма и термина Школица Спорта знамо да је за децу предшколског и млађег школског узраста веома важна величина сале за квалитет спровођења спортског програма.

Што већа сала, још боље отворен простор то је квалитет спроведеног спортског програма са аспекта дечијих потреба бољи.

Последњих година постаје популарно да се спортски програми за предшколски и млађи школски узраст спроводе у салама често не већим и од 100м2. Све је више школица спорта које своје програме организују у малим, а затим и готово тапацираним салама. Да ли мислите да у таквим салама може бити квалитетан програм, а да је за тај узраст најважније да науче да трче и скачу?

Сале мале, а деца уче да трче и скачу по сунђерима и татамију, а зидови су обложени и тапацирани. Тако гледано корисније је децу водити у играоницу барем да буду слободна да раде што им је воља! Јер данас је деци слобода да раде шта им је воља односно потреба, да се бацају, скачу, гурају и прврћу исто тако веома значајна јер им је у вртићу, школи, код куће, а често и напољу забрањено.

На сунђеру и татамију Не може се научити трчати нити скакати јер ове површине већ амортизују контакт стопала са подлогом што значи да мишићи ногу и стопала не учествују у амортизацији иницијалног контакта што води мишићној атрофији стопала и потколенице и погрешној техници скока и трчања.

Зашто данас већина деце иду у школицу спорта, а нису научила да трче и скачу?!

У том случају сводови стопала неће моћи да се развијајуу, настају лоша држања тела.

Тапацирани зидови не захтевају од  деце да се контролисано крећу. И уместо да се из трка заустављају ногама они то често чине и почињу да се навикавају да се из трка заустављају рукама o зид сале. Родитељима се такве сале изгледа чине идеалним са безбедносног аспекта?!

А да ли је то стварно тако?

Колико се деца у таквим просторијама могу учити контроли у кретању и покрету? Колико је децу стварно потребно на тај начин чувати или их је боље учити контроли односно самоконтроли, да постају сваким даном што више артикулисана и пажљивија? Е сад замислимо предност коју деца добијају када се из једног таквог амбијента преселе на отворени простор. То се једино може назвати револуцијом. Суштина квалитета рад је да са децом ради високо-оброзовани професори спорта и физичког васпитања, педагози који разумеју и схватају дечије жеље и потребе, а знају шта је детету стварно потребно са аспекта кретних активности, моторичких способности,  вештина, здравих животних навика.